PRAVILNA POSTURA

PRAVILNA POSTURA

PRAVILNA POSTURA sve manje zauzima mesto u čovekovim svakodnevnim aktivnostima. Sedenje, stajanje, nepravilno obavljanje dnevnih aktivnosti, loš izbor programa vežbi za jačanje i oblikovanje tela. Ovi svi faktori utiču na stvaranje promena na mišićnom, koštano – zglobnom sistemu. Promene su u prvoj fazi funkcionalne, a kasnije strukturalne. Ovo se odražava na kvalitet života i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Pojm posture označava način držanja tela u prostoru. Položaj tela koji ne stvara stres na strukture koje sačinjavaju telo, a može da se održi duži vremenski period bez neprijatnosti, je dobar. Mišićni sistem je zadužen za pravilan stav i ispravno održavanje pravilnog stava. Pravilna postura može da se pravilno formira i održava sa pravilnim izvodjenjem dnevnih aktivnosti, redovnim vežbanjem posturalnih programa i korišćenjem ergonomskog nameštaja.

FAZE RASTA I RAZVOJA DECE – PROMENA POSTURE

Deca koja rastu nemaju isto držanje tela kao odrasle osobe. Deca nemaju dovoljno mišićne snage da bi održala pravilan stav svih anatomskih delova. Deca u periodu od oko 18 meseci često imaju blagi oblik iskrivljenih nogu. U velikoj većini slučajeva se to do druge godine života ispravi. U predškolskom uzrastu kolena mogu da budu iskrivljena i nepravilna ili pronirana stopala. Deca mladja od 5 godina imaju izbočen trbuh, koji može da daje izgled nepravilnog držanja, ali nije, već predstavlja fazu u rastu.

FAZE RASTA I RAZVOJA DECE U KOJIMA SE NAJVIŠE DEŠAVAJU PROMENE U POSTURALNOM STAVU SU:

  1. doba prve godine – kada dolazi do uspravljanja, počinje sedenje i stajanje
  2. doba oko 6 – 7 godine kada dete polazi u školu i kada se menjaju aktivnosti i način provodjenja vremena
  3. doba puberteta, rane adolescencije, kada je pojačan rad hormona

Doba prve godine i uspravljanje deteta je individualno. Proces uspravljanja se odvija u nekoliko faza : faza na ledjima, na grudima, puzanje, uspravljanje i faza stajanja. Forsiranje detetovog ranog uspravljanja dovodi do zamora mišića i popuštanja ligamenata, čime se stvaraju morfološki poremećaji. Važno je da dete sve faze prodje što bezbednije, bez spoljne intervencije. Preventivne mere su spavanje potrbuške na tvrdoj podlozi, vežbe za toniranje mišića, vežbe u vodi, masaža. Ova faza se kontroliše posmatranjem deteta i testovima koji ocendjuju držanje posture.

Druga faza oko 6 do 7 godine je detetov polazak u školu i uspostavljanje novih zahtevnijih navika. U ovj fazi se smanjuju slobodne fizičke aktivnosti, a uvodi se više sedenja. Ovo je faza kada je važno da se rade vežbe oblikovanja i jačanja posturalnih mišića. Faza rasta koja je osigurana sa pravilnim mišićnim angažovanjem će ublažiti nove zahteve za sedenjem. Drugi važan faktor je edukacija o prvilnom izvodjenju dnevnih aktivnosti, sedenju, pravilnom hodanju, ispravnom izvodjnju motornih radnji i ostalo. Treći važni faktor je korišćenje ergonomskog nameštaja, koji na pravilan način obezbedjuje sigurno razvijanje svakog deteta.

Doba puberteta je najosetljiviji period u razvoju dece. Kod devojčica je taj period oko 11- te godine, a kod dečaka oko 13-te godine. Ovo je faza u kojoj se dete izdužuje. Uočava se nagli rast u visinu i promena konfiguracije tela. Rast kostiju je brži od uspostavljanja mišićne funkcije. Hormonska aktivnost je pojačana. Ovo je faza adolescenstkog zamaha i česte su nejednakosti u razvoju udova, veličine stopala, nepravilnost karlice i ostalo. U ovom periodu se najčešće kod dečaka javalja kifozno držanje, a kod devojčica skoliotično. U početku se radi o funkcionalnim, a kasnije o strukturalnim promenama.

PREVENTIVNE MERE SU VEOMA VAŽNE I ZNAČAJNE ZA PRAVILAN RAST I RAZVOJ.

PRAVILNA POSTURA

Pravilano držanje tela, postura, se može definisati kao položaj koji telu omogućava da normalno funkcioniše. Kada govorimo o pravilnoj posturi mislimo na telesne stavove koji se zauzimaju u toku obavljanja nekih aktivnosti. Stajanje u mestu, pre poravnjanja držanja tela, može da pokaže posturalne deformitete. Forsirano ispravljanje i dovodjenje u ispravan položaj u toku mirnog stajanja ne predstavlja pravilnu posturu u aktivnim radnjama. Držanje tela izražava ono što delo prolazi u toku obavljanja odredjenih zadataka i to je njegov odgovor na odredjenu promenu ponašanja i prilagodjavanja.

Na slici je prikazan položaj stajanja, nepravilan i pravilan. Pravilan stav stajanja i ne forsiran je moguć jedino ako ne postoji prisustvo deformacija na telu. U svim ostalim situacijama ne forsirani stav u mestu pokazuje poremećaj posture.

Nepravilno držanje tela može da se definiše kao početno gubljenje biomehaničke ravnoteže karlice i ostalih struktura. Grupa mišića koja održava karlicu u uspravnom položaju, zbog nesimetričnih ili neispravnih položaja, se dovodi u promene koje se manifestuju u držanju tela. To je faza kada ne postoje promene na koštanom sistemu, već se samo radi u mišićnom disbalansu. To je funkcionalna faza. U ovom slučaju se rade programi korektivnih vežbi da bi se postigao mišićni balas i sa njim i promena posture.

Promene koje se uočavaju na koštanom sistemu predstavljaju strukturalnu fazu, koja zahteva drugačiji pristup. U nekim slučajevima poremećaj posture može da bude rezultat nekog organskog oboljenja. Tada se individualnim pristupom odredjuje tok i način delovanja.

PRAVILNO STAJANJE

Pravilno stajanje kod osoba sa dobrim posturalnim statusom ne predstavlja problem. Kod stajanja je najvažnijji položaj stopala. Položaj stopala i rasporedjena težina tela utiču na položaj karlice i nogu. Ovaj položaj dalje odredjuje držanje kičmenog stuba, ramena i glave. Često se kod stajanja dešava da se noge prekrste ili da se više oslanja na jednu nogu, prebacivanje težine. Takvi položaji remete balans karlice, ledja i samim tim kompletne muskulature. Nepravilan položaj koji se često izvodi dovodi do funkcionalnih deformiteta tela.

Položaj stopala je u širini ramena. Stopala paralelno postavljena jedno u odnosu na drugo. Pravilan raspored težine tela. Položaj je potrebno prekinuti svakih deset do petnaet minuta sa kretanjem.

Položaj vrata i glave je važan jer je vrat zadužen da nosi težinu glave. Česta upotreba mobilnih telefona, nepravilno obavljanje jutarnje rutine, konzumiranje hrane i još mnogo dnevnih aktivnosti, dovode vrat do povijanja, savijanja i nepotrebnog korišćenja. Radnje koje se izvode u toku dana treba da izbegnu korišćenje vrata.

Kod stajanja treba zadržati pravilan položaj glave i vrata. Jačanje mišića koji su zaduženi za stabilnost vrata, će sačuvati ovaj deo dela od promena na vratnim pršljenovima. Kod dece se često sreće povijanje glave i zato je važno edukovanje i pridavanje važnosti pravilnom izvodjenju svakodnevnih aktivnosti. Prevencija je najbolji lek.

U stojećem položaju, isto kao i u sedećem, vrat treba da bude uspravljen. Brada paralelno sa podlogom. Sve što se gleda, čita i obavlja treba da isključi savijanje vrata ili svede na minimum angažovanja. Kod dece je važno pravilno postavljanje nameštaja i prilagodjavanje aktivnosti da se ne remeti položaj tela. Potrebno je prvo obezbediti pravilne okolnosti, a zatim krenuti sa izvodjenjem aktivnosti.

PRAVILAN HOD

Kod hoda se može lako uočiti pravilna ili nepravilna postura. Zauzimanje pravilnog položaja, ispravan položaj nogu i stopala u toku hoda su neke od promena koje mogu da se klasifikuju i uoče. Uvežbavanje pravilne šeme hodanja i eventualno otklanjanje nekih promena može mnogo da utiče na pravilnu posturu. Deformiteti stopala su česta pojava i potrebno je na vreme otkloniti uzrok i sprečiti progresije. Vežbe jačanja i istezanja treba da se uvrste u vežbanja.

Hodanje je aktivnost koja počinje osloncem na petu, prelazi se preko sredine stopala i završava na prstima. Ako su prisutni deformiteti stopala, ova vrsta pravilnog hoda neće moći da se uspešno izvede.

POSETITE http://www.fitelement.in.rs/